Da li zaista čujemo sagovornika i
šta predstavlja aktivno slušanje?
Velike su šanse da mislite da ste dobar slušalac, a da zapravo niste. Prema istraživanjima, mi zapamtimo između 25% i 50% onoga što smo čuli, što znači da ako sa nekim razgovaramo 10 minuta naš sagovornik obrati pažnju na manje od polovine razgovora. Sposobnost slušanja ključna je za održavanje dobrih odnosa sa ljudima. Međutim, mnogi od nas usled ubrzanog načina života ne odvajaju dovoljno vremena da uspore i zaista shvate šta im drugi pričaju.
Greške koje lideri kompanija najčešće prave su te da dominiraju timskim sastancima, da mikro-upravljaju projektima ili nemaju dovoljno samosvesti da uvide svoju ulogu u neuspelim projektima.
Aktivno slušanje je od vitalnog značaja za odnose, posebno za lidere, ali ova veština nije važna samo na poslu, već i u prijateljskim i partnerskim odnosima.
I u svakodnevnim interakcijama često upadamo u reč, dok drugi govore razmišljamo kako bismo mi to mogli mnogo bolje, napola slušamo sagovornika, a zapravo pripremamo šta ćemo da kažemo kada na nas dođe red… Mnogi više vole da pričaju nego da slušaju.
Termin aktivno slušanje skovao je Karl Rodžers, jedan od najpoznatijih psihologa 20. veka. On je razvio novi pristup u psihoterapiji, koji nije bio toliko usmeren na rešavanje problema nego na izvlačenje potencijala i rešenja, koja su već postojala, iz klijenata. Njegov pristup je više usmeren na oslobađanje i ojačavanje pojedinca, nego na intervenisanje u njegov život, a ključ za to je aktivno slušanje.
Šta je aktivno slušanje?
Većina ljudi misli da se aktivno slušanje svodi na to da ne govorimo u isto vreme, da drugima dajemo verbalne i neverbalne znake odobravanja i da smo u stanju da ponovimo šta smo čuli. Zapravo su najbolji slušaoci oni koji povremeno prekinu svog sagovornika i postave mu pitanje ili daju komentar. To ostavlja utisak ne samo da slušaju nego da su dovoljno razumeli tematiku, da žele dodatne informacije.
Dobri slušaoci čine razgovor pozitivnim iskustvom za drugu stranu, ne čekaju samo greške sagovornika, već čine da se druga osoba oseća uvaženo. To ne znači da ne treba da date povratne informacije, iznesete mišljenje koje je suprotno, ukažete na propuste, date predloge i alternativne načine za rešavanje problema. Ali to treba da uradite tako da vaš sagovornik oseća da pokušavate da mu pomognete, a ne da ga pobedite u debati.
Aktivno slušanje je dvosmerni dijalog,
a ne jednosmeran odnos „govornik protiv slušaoca“.
Nivoi slušanja
Postoje različiti nivoi slušanja, a svaki razgovor ne zahteva isti nivo. Razmislite koji nivo slušanja želite da postignete u kojoj situaciji.
Nivo 1: Slušalac stvara sigurno okruženje u kome može da se razgovara i o teškim, složenim i emotivnim problemima.
Nivo 2: Slušalac uklanja sve smetnje, kao što je telefon, i fokusira se na drugu osobu ostvarujući kontakt očima.
Nivo 3: Pokušavate da razumete suštinu onoga što druga osoba priča, postavljate pitanja i iznosite zaključke da biste potvrdili da ste dobro razumeli.
Nivo 4: Počinjete da obraćate pažnju na neverbalne oblike komunikacije, kao što su izrazi lica, brzina disanja, znojenje, položaj tela… Procenjuje se da 80% komunikacije dolazi kroz neverbalne gestove, kao da slušamo i očima i ušima.
Nivo 5: Slušalac počinje suštinski da se saoseća sa drugom osobom, prihvata tuđa osećanja bez osude.
Nivo 6: Slušalac postavlja pitanja koja pojašnjavaju pretpostavke sagovornika i pomaže da se problem sagleda iz nove perspektive.
Svaki od nivoa se nadovezuje na prethodne, stoga da biste izbegli kritiku da nudite rešenja, a ne slušate, treba da se posvetite drugim nivoima, kao što je otklanjanje smetnji ili izgradnja empatije, da bi vaši predlozi bili uvaženi.
Kako da unapredite aktivno slušanje?
Ključne tehnike aktivnog slušanja su da zapravo obratite pažnju na razgovor, da pokažete da slušate sagovornika, da ga ne prekidate već pustite da završi, a onda da dajete sugestije na pristojan način, a ne kao da ga napadate.
Meditacija pomaže da razvijemo empatiju i postanemo bolji slušalac.
Radite na svojoj samosvesti, kroz svakodnevno vođenje dnevnika i introspekciju, jer je ona osnova emocionalne inteligencije.
Postavljajte dobra pitanja, to povećava mogućnost učenja i pospešuje međuljudske odnose. Postavljanje dodatnih i otvorenih pitanja na koje ne može da se odgovori prosto sa da ili ne, takođe je odlična taktika.