Ovo je trebalo da bude podkast,
i to audio...
Šta je to što čini razliku kada se obraćate javno,
posebno širem auditorijumu?
Vaša stručnost, diploma, godine iskustva?
Master ili doktorat kome ste posvetili nekoliko godina života?
Reference, rezultati ili nagrade?
Pravi odgovor vam - uglavnom - neće odmah pasti na pamet.
Pored nesumnjivog značaja svih prethodno pobrojanih elemenata, ono što će učiniti da publika sluša, uživa i prepričava vaše izlaganje su – prezentacijske veštine.
Nastavljamo zato o najčešćim greškama koje pravimo kada izlažemo, a neretko nismo svesni. Nazivaćemo ih pravim imenom, da ne bude nedoumica.
Odustvo usklađenosti verbalne i neverbalne komunikacije.
Možete pričati najbolju priču, ali ako se klatite, ne gledate u publiku već iznad nje, držite noge raširene više nego što se preporučuje – onda je bolje da radite audio podkast nego prezentaciju.
Neverbalna komunikacija drastično menja nastup, poruku i opšti utisak pa je važno da obratite pažnju na nekoliko osnovnih stvari:
Noge raširene u širini kukova.
Prava leđa.
Hodanje u pravim linijama (napred-nazad ili levo-desno) dok ne ovaladate prostorom.
Ruke neka budu u nekom normalnom pokretu, vama svojstvenom, a ne prenaglašenom.
Osmeh.
Obavezno kontakt očima sa publikom.
Često potencijalno dobru prezentacije omete prebrza priča i želja da se kaže (i znanja pokaže) što više. Niste ronilac na dah, tako da je udahnuti vazduh sa vremena na vreme i napraviti jasan kraj rečenice - sasvim u redu.
Manje je više, je pravilo koje lako može da važi i u prezentaciji. Svedite vaš govor na jednu osnovnu poruku koja je ujedno vaš ključni cilj, odnosno sublimira šta želite da publika ponese nakon vašeg izlaganja i nekoliko dodatnih koje služe u prilog argumentaciji osnovnoj.
Vežbe artikulacije, vežbe za vokale i brzalice mnogo pomažu kod kontrole govora, pa je preporučljivo vežbati svaki dan, makar po pet minuta, a za one koji brzo govore desetak.
Znajte zašto držite neku prezentaciju.
Znajte zašto držite neku prezentaciju. Uglavnom je to zato što o nekoj temi znate više od drugih (vaše publike) ili imate u tom trenutku više informacija. To vas ne oslobađa obaveze pripreme koja je najbolji lek za najpopularniji strah kod izlaganja – tremu.
Zapamtite da vaše izlaganje najbolje vi znate i da su blokade kojih se svi toliko plaše, u vašoj glavi. Ako nešto zaboravite, pređite na sledeći deo prezentacije, koja je cela unapred spremljena i osmišljena. Publika ne zna šta ide posle, a vi kao vladar vašeg sadržaja to kontrolišite.
I ne zaboravite da se retko ko rađa kao prirodni mag za prezentovanje, ali dobra vest je i da je malo baš netalentovanih. Najveći broj nas je negde između i razliku jedino čini osvešćivanje važnosti prezentacije i ovladavanje tom veštinom kroz – vežbu.